Naslovna Knjige nova knjiga: „SRBIJA DANAS“- Milorad Stamenović, Branislav Gulan, Branko Dragaš, 2017

nova knjiga: „SRBIJA DANAS“- Milorad Stamenović, Branislav Gulan, Branko Dragaš, 2017

3
PODELI
korica Srbija Danas
korica Srbija Danas

Srbija Danas Impresum Milorad Stamenovic

Srbija Danas_Milorad Stamenovic
Srbija Danas_Milorad Stamenovic

PREDGOVOR

Knjiga Srbija Danas – savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije, demografije, zdravstva, bezbednosti i tranzicije, predstavlja naučno-stručnu knjigu o savremenim aspektima srpske ekonomije i državnog uredjenja u oblastima od značaja za Republiku Srbiju i njen dalji razvoj. Kada kažemo „oblastima od značaja“, tu se autori ograničavaju na polja stručnosti, i na segmente koji su mogli biti obrađeni i uklopljeni u celinu kako bi pružili čitaocu, ali i stručnoj i naučnoj javnosti adekvatan prikaz obrađenih segmenata privrede, društva i savremenih ekonomskih aspekata razvoja kao i rezultata tranzicije Republike Srbije.

U knjizi je prezentovan  deo koji se odnosi na globalna pitanja, ali i pitanja iz ekonomske teorije koja reflektuju stavove, daju pojašnjenja i emituju činjenice kojim se rukovodi savremeno društvo.

Od posebnog značaja je oblast Pogledi koja prethodi poglavlju Ekonomska teorija i globalni aspekti  i koja je inspirisana temom neoliberalizma koji u svom sadašnjem obliku doživljava krah prema autoru Branku Dragašu. Tekst Krah Neoliberalizma  je zasnovan na dugogodišnjem iskustvu autora i prikupljenom stručnom i naučnom znanju, koje prožima lična intuicija i gde se kao rezultat čitaocu daje aproksimacija kraha neoliberalističkog sistema i sledećim rečima se definiše problem: „Dolar je ušao u sve domove sveta, svi su ga tražili, postao je statusni simbol uspeha i moći i niko nije pitao ko je pravi vlasnik FED-a.“, a zatim se kroz delove teksta o hipotekarnim kreditima, dugovima, oblicima kapitalizma – segment neoliberalističkog uređenja razlaže i pojašnjava čitaocu. Zaključak je definisan kroz sledeće reči: „Ne možemo  više da trošimo, nego što proizvedemo. Zlatno pokriće mora da se vrati.Moraju da se uspostave prave mere vrednosti. Ne može se štampanjem dolara rešiti kriza. Dolar  i evro nestaju kao valuta. Nova valuta mora biti pokrivena realnim vrednostima. Vreme obilja je završeno. Čovečanstvo je ugroženo. Nastaje novo doba.“ , a onda zaključuje rečima: „HUMANIZAM je budućnost naše zajednice na planeti.“

U okviru istog tematskog segmenta, u okviru poglavlja I, Ekonomska teorija i globalni aspekti,

obrađen je razvoj današnjeg ekonomskog sistema, zatim koncept neoliberalizma i razmatrane su veze između neoliberalizma kao ideologije i globalizacije kao procesa što je donekle u suprotnosti sa navodima Prof. Ljubomira Madžara da to ne može biti tačno jer je globalizacija proces, a procesi kao takvi ne mogu imati ideologiju, i da ideologiju mogu imati samo činioci, bilo subjektivni, koji stoje iza globalizacije i u tom svojstu produkuju upravljačka dejstva, pa stoga se zaključuje da globalizacija nije upravljiv proces jer njoj doprinose razni faktori ali niko njome ne „upravlja“. Sa time se slaže i M.Steger, kada definiše da globalizacija nije ideologija već skup procesa. Međutim, treba imati u vidu da iako globalizacija nije upravljiv proces, neoliberalizam potencijalno stvara okvire svojom ideologijom i time potencijalno omogućava ubrzani razvoj globalizacije. Neki autori su otišli i korak dalje i oformili termin globalni neoliberalizamStoga, postavlja se pitanje, da li bi ideološka i ekonomska globalizacija trebalo da teže neoliberalističkom konceptu, odnosno, da li tome teže od samog početka procesa globalizacije?  Da li globalizacija smanjuje državni intervencionizam i kako?

Takođe, u okviru istog poglavlja, Branislav Gulan je definisao globalne probleme koji su između ostalog izazvani globalizacijom, napretkom civilizacije i novim svetskim poretkom (problemi sa resursima, povećanjem populacije svetskog stanovništva i dr).

Poglavlje Ekonomija Srbije daje u početku prikaz ekonomske istorije Srbije kroz stvaranje nekih institucionalnih uslova za izgradnju moderne privrede tokom 19. i početkom 20. vekaobrađen od strane Milorad Stamenovića. Prikaz obrađuje važne periode i kultne ličnosti, obnavlja „gradivo“  kao potsetnik na doajene srpske ekonomije i daje prikaz retrospektivnog pogleda na rukovodioce najvažnijim srpskim ekonomskim institucijama –  Narodnom Bankom i Ministarstvom Finanansija. U okviru ovog poglavlja, autor je u tekstu Ekonomija Srbije stavio akcenat na ekonomska kretanja posle 2000. godine i emitovani su podaci koji se odnose na ekonomske parametre efiokasnosti (SDI, državna davanja, infrastruktura i dr). Kao zaključak razmatranja ekonomskih indikatora stiče se utisak o dve Srbije, onoj elitističkoj i onoj siromašnoj, kao i o obećanjima za koja ne postoje relevantni dokazi u ekonomskoj praksi.

U tekstu Zlatno osamdesete i Posle njega je sve otišlo dodjavola, Sankcije i život – predstavljena je  sažeta retrospektivnu analizu ekonomsko-političkih kretanja tokom osamdesetih i devedesetih godina 20.veka.  U nastavku, tekstovima Zadružni savez Srbije i Prognoze:Aleksandar Vućić premijer, Gulan podseća na problematiku sa zadrugama ali i predstavlja dimenziju demagoške politike kojom se ne postižu adekvatni rezultati.

Poglavlje Demografija je bazirano na dugogodišnjem radu B.Gulana i u okviru tekstova Ruralne sredine u Srbiji 2017 je prikazano da se sela nalaze na raskršću izmedju nestanka i opstanka i da je proces devastacije ruralnih sredina veoma intenzivan i o potrebi za za primenu evropskih  iskustava. Prikazani su brojni primeri sela i sadašnjeg odnosa države prema ruralnim sredinama i emitovani suistraživački podaci kako bi čitaocu omogućili jasniju sliku o situaciji u zemlji u toj oblasti.

U tematskom segmentu knjige pod nazivom Odnos države prema poljoprivredi i stanovništvu, Branislav Gulan piše o Reindustrijalizaciji Agrara i kroz tekst nam dostavlja informacije o gubitku zemlje, analizi vrednosti realizovane privrede, ali i daje potencijalna rešenja za trenutnu i nadolazeću situaciju.

Poglavlje V Tranzicija obuhvata skup informacija o tome kako je tranzicija ostvarena u Ruskoj Federaciji, zatim istočnoevropskim državama poput Mađarske, Češke, Slovačke a sledstveno su predstavljeni hronološki događaji koji su prethodili tranziciji u Srbiji. U daljem tesktu je definisan Zakonsko-pravni okvir za sprovodjenje privatizacije, prikazan je proces privatizacije kao i aktuelni status. Problematična privatizacija banaka, neodgovorena pitanja Vladana Batića za Mladjana Dinkića  su inspirisali ova pogavlja.

U okviru iste teme , autor teksta  Privatizacija u Agraru- Čija je ovo zemlja?, piše o stranom kapitalu u srpskoj poljoprivredi, veleposednicima srpske zemlje i predstavlja Sporazum o pridruživanju EU na tu temu ali i slovo Ustava. Tekstom, Veliki poljoprivredni sistemi je definisan kapacitet poljoprivrednih kompanija koje posluju u Srbiji (PKB, DP Pik Zemun,  Voćarske plantaže Boleč, Dragan Marković Obrenovac).

U poglavlju Bezbedonosni aspekti – camera obscura,  su dati opšti aspekti bezbedonosne situacije u Republici Srbiji koji su definisani relevantnim državnim dokumentima.  Obradjeni su segmenti Nacionalnog i verskog ekstremizma; Obaveštajne delatnosti; Organizovanog kriminala; Korupcija i Narkomanija.

 Tematski segment knjige Zdravstvo U Republici Srbiji daje mnografski prikaz Zdravstvenog sistema, Zdravstvene politke i menadžmenta, Potrebe za decentralizacijom sistema zdravstvene zaštite (pod geslom, Vlast će uvek teže da centralizuje uspehe i dobiti a decentralizuje neuspehe), zatim obrađeni su javnozdravstvenih aspekti, prava pacijenata, Sistem zdravstvenog osiguranja, Dostupnost lekova, Sanitarno-ekološki okviri zaštite životne sredine, dati su predlozi  za efikasniju upotrebu istraživanja i istraživačkih projekata u medicini kao potencijalnog pokretača zdravstvenog sistema u Srbiji, a kao zaključak je dat pregled Reformi uključujući i deset zabluda o Zdravstvu bivšeg Ministra dr Tomice Milosavljevića koja su obrađena u kontekstu status presence današenjeg zdravstvenog sistema u Srbiji gde je diskotovano o Hiperreformizmu i Umoru od reformi kao sindromu našeg društva.

Zaključak monografije Srbija Danas se ogleda u poglavlju Rezultati tranzicionih procesa u Republici Srbiji gde je predstavljen sadašnji ekonomski „presek stanja“ kroz kretanja Srbije na međuarodnim ekonomskim listama uspešnosti, visine prosečne plate građana, potršačke korpe, troškova života, cena osnovnih namirnica i drugih faktora a sve kroz prizmu rezultata reformi vlade Srbije.

Urednik

Avgust 2017

više o recenzentima možete pogledati na linkovima dole:

Prof. dr Zoran Dragišić – recenzent knjige “Srbija Danas”

Prof. Dr Rajko Bukvić, SASA Institut “Jovan Cvijić” – recenzent knjige “Srbija Danas”

Prof. dr Gojko Rikalović, Economics Faculty, Belgrade University – reviewer of the book “Serbia today”

Prof. dr Mihajlo Jakovljević