Naslovna Članci POLITIKA, pogledi – članak o reformi penzionog sistema – Milorad Stamenovic

POLITIKA, pogledi – članak o reformi penzionog sistema – Milorad Stamenovic

0
PODELI

POLITIKA, pogledi – članak o reformi penzionog sistema – Milorad Stamenovic

Politika, 12.03.2018, reform of pension system, article Milorad Stamenovic

REFORME PENZIONOG SISTEMA – ODGOVOR NA GLOBALNE I NACIONALNE IZAZOVE
Milorad Stamenović*

Prateći razvoj ekonomskih sistema u svetu, analizirajući globalizaciju i neoliberalizam kao savremenu ekonomsku ideologiju, jasno je da na svetskom nivou postoje potrebe za kontinuiranom modernizacijom društva i privrede. Dve oblasti od izuzetnog značaja, koje počivaju na principima solidarnosti, a koje su direktno pod uticajem promena savremenih privrednih odnosa, svakako su – zdravstveno i penziono osiguranje. Održivosti radi, u neoliberalnom tržišnom konceptu evidentan je veliki pritisak na društvo u cilju promene koncepta zdravstenog i penzionog osiguranja. Savremeni organizacioni pristupi zdravstvenom i penzionom sistemu su povezani sa poslovima s punim radnim vremenom, i čine se neodrživim jer će društvu u budućnosti biti potrebno sve manje radne snage. Važno je pronaći adekvatan modus operandi za nadolazeće promene i zato je važna inicijativa PUPS-a da se pokrene javna rasprava, o čemu je u Politici pisao uvaženi profesor dr Vladimir Goati. Od Ejmi robota asistenta (poput Hilarinog virtuelnog asistenta), preko industrijskih robota, 3D printera, automatskih vozila, kompjuterskih algoritama, činjenica je tehnologije menjaju čovečanstvo. Prema podacima Svetske banke, evidentan je značajan rast prodaje industrijskih robota a Federacija za robotiku (IFR) u narednom periodu predviđa rast broja instalacija novih robota na godišnjem nivou, i to dvocifrenom godišnjom stopom rasta.
Sve veći broj naučnih referata govori u korist robotizacije u smislu podsticaja produktivnosti, platama, čak i pozitivnom uticaju na tržište rada (edukacijom ali i disperzijom vlasništv a). Iako robotizacija predstavlja veliku, kontinuiranu promenu koja se dešava na globalnom nivou, Srbija se suočava sa dodatnim problemima poput: negativnog prirodnog priraštaja, starosti stanovništva, nedovoljnog broja zaposlenih, sivom ekonomijom, odlaska mladih na privremeni ili trajan boravak u inostranstvo, što u velikoj meri otežava funkcionisanje i planiranje penzionog sistema koji je zasnovan na međugeneracijskoj solidarnosti. Podaci Republičkog Zavoda za statistiku pokazuju da je broj zaposlenih oko 2.5 miliona dok 1.7 miliona građana su na listi za distribuciju sredstava penzionog fonda. Sadašnji odnos zaposlenih i penzionisanih je oko 1:1,5 što je ipak povoljnije od zemalja u regionu (npr. Hrvatska 1:1,17). Vredan pažnje je i podatak da u penzioni fond uplaćuje 155.720 poljoprivrednika, dok je na početku 2000. godine to činilo njih 500.000 (prosečna penzija niža od 100 evra!?). Dodatni problem predstavlja to što tzv. Bebi bum generacija dolazi „na red“ za penziju, pa će to dodatno opteretiti već opterećeni penzioni fond.
Posmatrajući nove okolnosti na tržištu rada (i neke ne tako nove), robotizacija predstavlja veliki izazov za celokupno društvo i zahteva društveni koncenzus. Kao odgovor na globalne i nacionalne izazove penzionog fonda, prisutna je incijativa PUPS-a za formiranje dodatnog Fonda tehničko-tehnološke solidarnosti koji bi omogućio podršku u funkcionisanju penzionog fonda i pomogao u prevazilaženju potencijalnih prepreka u redovnom isplaćivanju zasluženih penzija našim građanima.
Fond tehničko-tehnološke solidarnosti podrazumeva da se kompanije koje zapošaljvaju mali broj ljudi a ostvaruju visoke profite osete odgovornim za “prazninu” u penzionom fondu koja nastaje zahvaljujući robotizaciji privrednih procesa. Slovenija može poslužiti kao primer dobre prakse u kojoj su zahvaljujući izmenama u penzionom sistemu sprečeni planirani rashodi projektovani na 11,2 odsto BDP u 2020. i 18.4 procenta BDP u 2050. godini (evropski prosek je projekcija na 12,8 odsto BDP 2050). Između ostalog, u slovenačkim reformama akcenat je stavljen na značaj osiguranja kod zanimanja sa beneficiranim radnim stažom. Takođe, dogovoren je razvoj Fonda za demografske rezerve koji bi trebalo da popuni nedostatke penzionog fonda nastale usled sve većih razlika između broja zaposlenih i broja penzionisanih građana. Namenska potrošnja sredstava, kao i podložnost nezavisnom inspekcijskom nadzoru jedne takve institucije je obavezna po zakonu, pa se time svaka zloupotreba isključuje.
* Doktorand ekonomije, strukovni specijalista medicine

Politika, 12.03.2018, reform of pension system, article Milorad Stamenovic