Naslovna Članci Članak objavljen u DANAS-u, ZDRAVSTVENO ZADRUGARSTVO – ZABORAVLJENO BLAGO

Članak objavljen u DANAS-u, ZDRAVSTVENO ZADRUGARSTVO – ZABORAVLJENO BLAGO

0
PODELI
Zdravstveno zadrugarstvo
Zdravstveno zadrugarstvo

 

ZDRAVSTVENO ZADRUGARSTVO – ZABORAVLJENO BLAGO

(ZDRAVSTVENO ZADRUGARSTVO – STARE MERE ZA NOVO VREME)

 

MIlorad Stamenović-

 

Naš zdravstveni sistem, koji počiva na principu solidarnosti, neće moći da izdrži pritiske prevelikog razvoja medicinske i farmaceutske industrije. I neće moći građanima dugoročno da pruži usluge kakve jesu i kakve će tek biti moguće i neophodne – zahvaljujući razvoju. Kako međunarodne organizacije, poput svetske trgovinske organizacije, protežiraju privatne oblike zdravstvenog osiguranja, postojanje zdravstvenih zadruga bilo bi apsolutno opravdano i u skladu s modernim postulatima, samo što se ne bi uplaćivalo privatniku – nego zadruzi. Zato bi bilo korisno da se, u programu oživljavanja zadrugarstva Srbije „500 zadruga u 500 sela“  pažnja posveti i udružuvanju u oblasti zdravstva.

Zdravstveno zadrugarstvo, iako danas gotovo potpuno zaboravljeno, nije „tikva bez korena“ na našim prostorima. Nakon Prvog svetskog rata Srbija je bila devastirana ne samo u ekonomskom, već i u svakom drugom smislu, uključujući brojne medicinske i sanitarne probleme. Gubitak lekara i stručnog kadra zbog rata (danas se isto događa zbog migracija) je posebno uticao na ruralne regije. Stvaranje srpskih zdravstvenih zadruga je inicirao dr Gavrilo Kojić s ciljem da podigne kvalitet i prevenciju daljih zdravstvenih i sanitarnih problema, ali i problem prerane smrtnosti i demografije, ekološko-sanitarni, problem obrazovanja stanovništva, kao i razvoja sela….

Veliku zaslugu za osnivanje zdravstvene zadruge u Brusniku imao je učitelj Dušan Jeremić, kao što su za osnivanje zdravstvenih zadruga u drugim mestima istočne Srbije, Rgotini i Brzoj Palanci takođe bili najzaslužniji učitelji – zdravstveni zadrugari, jer su oni su najbolje znali da procene značaj zdravstvenih zadruga za zdavstveni i ekonomski napredak sela i seljaka

Finansiranje zdravstvenog zadrugarstva, gde je jednu zadrugu činilo 300-500 porodica (a u tom zbližavanju u zajedničkom cilju se vidi povratak porodičnih vrednosti!), obavljalo se putem članarine, čija bi visina zavisila od stepena zdravstvenog osiguranja i broja osiguranih porodica.

Te su zadruge bile inicijalno formirane i uz podršku zajedničkog rada Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva socijalne politke i narodnog zdravlja tadašnje Kraljevine SHS. Doduše, prva ideja o osnivanju zdravstvenih zadruga je nastala mnogo ranije – na Prvom kongresu saveza zemljoradničkih zadruga 1895. godine. Tada je počelo osnivanje fondova za pomoć zemljoradničkim zadrugama, pa je predloženo da se pitanja zdravstvene i socijalne zaštite seoskog stanovništva rešavaju u zdravstvenim zadrugama, ali na principima zemljoradničkih zadruga. Tu se vidi neizostavno veza sa privrednim zadrugama, u ovom slučaju zemljoradničkim. I tada su dolazili stručnjaci iz celog sveta da vide kakvo je to čudo od zdravstvenog zadrugarstva u siromašnoj Srbiji.

U okviru zdravstvenih zadruga, nije se radilo samo na kurativi, već i na preventivi i obrazovanju stanovništva, uticalo se na izgradnju adekvatnih vodovoda, i upotrebu odgovarajuće hrane (danas je fizička izgradnja infrastrukture poput vodovodne mreže domen lokalne samouprave, ali pitanje hrane se sagledava mnogo dalje od lokalne samouprave). Godine 1949 ove zadruge su uključene u sistem javnog zdravlja, a onda smo, s početkom etatizma, sami to ukinuli…

Vratimo se aktuelnom trenutku.

Danas, kada posmatrate strukturu korisnika invalidskih penzija i vidite da su oko 30 odsto uzrok za invalidsku penziju TUMORI, a 26 procenata – bolesti krvotoka, otkrivate koje je opterećenje na penzioni fond. Ukupan broj tih slučajeva se može smanjiti za oko 50 odsto kroz proces prevencije i edukacije, nešto slično onome što su nekada radile zdravstvene zadruge u oblasti infektivnih bolesti…

Drugo, sve veći broj penzionera, a sve duže očekivano trajanje dužine života, i sve razvijenija medicina će teško pružiti korisnicima penzija adekvatan moderan kvalitet života, pa sve to zajedno govori u prilog teze da su zdravstvene zadruge korisne. Zdravstveni fond ne mora biti zasebno posmatran jer on obuhvata od: zdravstva i lečenja, medicine rada, ekologiju, sanitarne uslove koji su danas propisani standardima, kontrolu voda, hrane, infrastrukture u prostoru delovanja zadruge, a posebno oblasti preventive i kurative. Druga je stvar što su ranije ljudi živeli na istim mestima gde su proizvodili, ali sve se to može modifikovati u savremenom obliku jer je cilj pozitivan a to je udruživanje, bez sumnje, zarad benefita. Oni su tada još imali edukacije protiv bele kuge (kakve i danas manjkaju) jer je rat tek završen bio. Time su i upošljavali medicinsko osoblje, što je i danas neophodno (u vreme mera MMF-a kada je zapošljavanje u budžetskim institucijama stopirano!).

Takođe, tu postoje i brojne prednosti edukacije koja može ići u različitim smerovima. Vrlo je interesantan aspekt obrazovanja u kome su deca bila praćena ne samo kao odojčad, već i kasnije kroz predškolsko i školsko doba, pa se njihov pravilan razvoj usmeravao i kroz kurativu i kroz preventivu.

Pretpostavljam da se ovakvim oblikom udruživanja mogu prevazići brojni problemi.

Autor je doktorand ekonomije i strukovni specijalista medicine