Naslovna Članci ČLANAK NOVINE DANAS – OZDRAVLJENJE ZDRAVSTVENOG SISTEMA SRBIJE

ČLANAK NOVINE DANAS – OZDRAVLJENJE ZDRAVSTVENOG SISTEMA SRBIJE

0
PODELI
DANAS OZDRAVLJENJE ZDRAVSTVENOG SISTEMA SRBIJE
DANAS OZDRAVLJENJE ZDRAVSTVENOG SISTEMA SRBIJE

ČLANAK NOVINE DANAS – OZDRAVLJENJE ZDRAVSTVENOG SISTEMA SRBIJE

Nedavno je održan naučni skup otvoren za javnost u prostorijama SANU u kooperaciji sa Ekonomskim institutom a na temu „Zdravstvo Srbije u narednim decenijama“. Vrlo aktuelna tema, nedovoljno diskutovana, čiji se problem nalazi duboko u interdisciplinarnosti ekonomske i medicinske nauke. Sa zahvalnošću treba gledati na inicijativu SANU koja se zalaže za dobrobit svih gradjana Srbije! Dakle, od velike je koristi to što je takav skup napravljen, i što je tom skupu prisustvovao i Ministar Zdravlja sa svojim sekretarom koji su imali izlaganje. Od još veće bi koristi bilo da je otvorena „dublja“ diskusija nakon svakog izlaganja, a stim u vezi i da su se zvaničnici zadržali i doprineli time otvaranju diskusije. Kao potsetnik o moralno-etičkom integritetu – na zidovina SANU ispisane su reči koje zrače i svojom težinom-obavezuju „PRAVDA-ZAKON“, ali nas i pozivaju na jedinstvo i zajednički cilj, pa se ovim putem, na taj cilji poziva i SANU i različiti odbori s obzirom na interdisciplinarnost i značaj teme, zatim instituti/univerziteti kako bi doprineli formulisanju adekvatnog odgovora na pitanje kuda „ide“ (ode) naše zdravstvo. Uloga države u tom procesu je ključna, a nama  je (Srbiji) potreban akcioni plan sa tačkama daljeg rada i to što pre! Siromašnom stanovništvu Srbije treba obezbediti dugoročno gledano adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Odgovor na pitanje o kvalitetu našeg zdravstva ogleda se u očima penzionera koji vam saopšti da treba da ode kod privatnika na kompjuter tomografiju koja košta oko 100eur a penzija je 200 eur… Dalje, ako pogledate, sela propadaju (veliki broj je ugašen, beživotan), kako kažu stručnjaci „treba spasavati varoši“, demografska slika se rešava ad hoc, a neoliberalni poredak ulazi (duboko)  u zemlju i traži nastavak privatizacije zdravstvenog sistema zbog njegove (ne)održivosti… Naši zvaničnici navode da ćemo biti lideri u regionu u oblasti zdravstva za svega nekoliko godina. Kao neko ko je obišao veći broj bolnica i medicinskih institucija u našem regionu ali i na drugim kontinentima (SAD, APEK, AZIJA, EU itd.), mogu vam preneti da region i „nije baš neka“ referentna, komparativno posmatrano –dobra opcija (bar po stadardu pružanja zdravstvenih usluga). Drugi i daleko veći „problem“ jeste činjenica da je broj farmaceutskih patenata daleko najveći u svetu, da se dakle,  broj novih lekova i medicinskih sredstava samim tim iz godine u godinu dramatično povećava. Sledstveno, diže se kvalitet života pacijenata ali samo ukoliko mogu da priušte te lekove. Sa druge strane, demografska slika pokazuje sve starije stanovništvo ali i sve dužu očekivanu dužinu života. Bejbi bum generacija dolazi na red za penziju pa samim tim će se povećavati i opterećenje budžeta. Šta nam to govori? Penzioneri su tradicionalno najveći korisinici zdravstvenih usluga, pa sada kada žive duže (Bogu Hvala!), a tržište im pruža više mogućnosti za lečenje, ko će te usluge lečenja da obezbedi? Naši zvaničnici kažu – država! To je zausta lepa ideja, ideja o univerzalnosti pristupa zdravstvu u skladu sa Milenijumskim ciljevima,  ali –  kako već trošimo iznad 10% BDP na zdravstvo (oko 2% iznad OECD proseka), postavlja se pitanje kako (odakle) ćemo trošiti dodatna sredstva neophodna da se održi (ne i poveća?) nivo pružanja usluga zdravstvene zaštite. To su zaista ključna pitanja (pored pitanja korupcije u zdravstvu koja je na rekordnim nivoima poslenjih godina, i treba pozvati iinstitucije poput Transparentnosti Srbija da prikažu podatke o tome ukoliko su zainteresovani), koja svojim iracionalnim segmentom nedozvoljavaju da se dalje razmatraju sa naučnog aspekta dok se ne obezbedi pojašnjenje inicijalnih premisa. Suština je sledeća – populističkim merama će se održati nacionalni zdravstveni sistem na uštrp kvaliteta, a verovatno će se dobrovoljni zdravstveni mehanizmi dodatno stimulisati, pa će to svejedno (ako ne odmah) dovesti do odredjenog oblika denacionalizacije zdravstva (osiguranja kao minimum) jer je ekonomska računica (ne)jasna. O svemu tome treba dodatno razmisliti s obzirom da je sada aktuelno poglavlje 28 „Zaštita potošača i zdravlja“, ali i segmenti vezani za saradnju  sa Svetskom Trgovinskom organizacijom, koja, podsetimo, ne dozvoljava monopolsku poziciju države u procesima zdravstvenog osiguranja, i traži zaštitu konkurencije kroz ista pravila igre za sve učesnike tržišta!

Preporučuje se endogena teorija ekonomskog razvoja, teorija koja posmatra naš privredni sistem introspektivno i koja omogućava dodatne investicije u sektor obrazovanja i nauke, ali ciljano, tendenciozno, svrsishodno… Sve spore, trome i beskorisne administrativne i druge sisteme je neophodno neutralisati. Predlaže se otvaranje centra za nacionalni razvoj i inovacije i neophodnost omogućavanja regulativa koje „neguju“ inovaciju a ne onih (sadašnjih?) koje sprečavaju inovaciju da dodje do tržišta! Stopa kliničkih i drugih in vitro istraživanja (naših istraživača) mora biti veća (ukupni broj kliničkih studija treba biti oko 300-400 godišnje umesto sadašnjih 100). Samo od kliničkih studija prema proračunima autora može se ostvariti oko 2-4% BDP profita godišnje koji se može re –investirati u zdravstvo). In vitro istraživanja nose ogroman potencijal koji sa kliničkim studijama može da obezbedi i do 500 miliona EUR godišnje. Da ne pominjemo sekundarne benefite za naše istraživače i zdravstvo uopšte. Koncept zdravstvenih zadruga treba ozbiljno razmotriti, a posebno u kontekstu privatizacije zdravstvenog sistema jer se tako omogućava sigurnost našim gradjanima da imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, ali i pruža im se zaštita od dobro poznatog „humanog koncepta“ stranih investitora!

Doktor ekonomije i strukovni specijalista medicine