Naslovna AKTUELNO POLITIKA članak SOS za reforme penzionog sistema

POLITIKA članak SOS za reforme penzionog sistema

0
PODELI
SOS za penzione reforme
SOS za penzione reforme

POLITIKA članak SOS za reforme penzionog sistema

UPOZORENJE ZA REFORME PENZIONOG SISTEMA

Dr Milorad Stamenović*

Čitajući tekst cenjenog Profesora Vladimira Goatija o neophodnim reformama penzionog sistema, više je nego jasno da to što cenjeni stručnjak navodi kao neophodnost „primećuju“ (ponajviše) sami građani – penzioneri koji „sastavljaju kraj s krajem“. Naime, sadašnjim ponuđenim rešenjima koja se manifestuju kroz  Zakon o privremenom umanjenju jednog dela penzija, a u vreme kada je u toku priprema nacrta budžeta Srbije za 2019. godinu, kada su penzije smanjivane a onda usklađivane (april, oktobar) sa ekonomskim rastom (cene na malo, BDP), prema saopštenjima fiskalnog saveta, dolazimo u problem da se visina penzije određuje bez adekvatne metodološke osnove čime se dokazuje nepostojanje adekvatne socijalne politike.

Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbija i Udruženje sindikata penzionera Srbije uz podršku drugih sindikata penzionera i sindikata zaposlenih najavile su za 30.10 štrajkove zbog ukidanja redovnog linearnog usklađivanja penzija, urušavanja penzionog sistema, stvaranje nepoverenja u PIO fond.

Vladavina prava (Acquis communautaire)  je ozbiljno narušena omogućavanjem proizvoljnog konteksta određivanja visine penzija zbog usklađivanja penzija sa adekvatnim metodološkim konceptom uz postojanje koncenzusa oko regulisanja visine penzija (pored nekih manjih inicijativa opozicionih stranaka). Važno je da se problem reši! Kada pitate mlade ljude šta misle o svojoj budućoj penziji, oni vam u šali kažu da „kada dođu na red – penzija neće ni biti“. Ova pošalica nažalost i nije daleko od istine ako se naš penzioni sistem na vreme ne reformiše. Vraćanje poverenja u penzioni sistem je u isto vreme i vraćanje (stvaranje) poverenja u državu i njene institucije i u činjenicu da država brine o građanima i da dugoročno sagledava sve pretnje i opasnosti po tako kompleksan sistem kao što je penzioni fond. POznato je da nepoverenje u državne institucije proizvodi društvene anomije koje svakako da nisu dobre i imaju dalekosežne negativne posledice. Takođe, nepostojanje metodologije navodi na uplaćivanje minimalnih doprinosa u fond PIO kao reakciju na mogućnost da se i njima penzija smanjuje. Nažalost, penzioni fond je kod nas „protočni bojler“ u smislu da ono što se uplati se istovremeno (ili u kratkom roku) isplati korisnicima, bez ikakve mogućnosti dodatnih oblika poslovanja (npr. portfolio investiranja) bez koga nijedan privatni penzioni fond ne bi ni postojao. Imati tolike novce na računu a sa njima ne obezbediti tržišno orijentisao, berzansko ili kakvo drugo finansijsko poslovanje na radost svih građana (sadašnjih i budućih korisnika) je „greh“ u uslovima tržišne ekonomije!

Da je situacija u penzionom sistemu teška i kompleksna, govore i podaci RZS da je sve više korisnika penzija (1,7 miliona), da bebi bum generacija još na redu za penzionisanje, a da penzije imaju udeo u prihodima u novcu i naturi (sva domaćinstva) od oko 32%. Osim toga, najniži iznos penzija (oko 100 eur) prima 15% ukupnih korisnika, dok iznos manji od toga prima mesečno 12% korisnika. Ako znamo da stopa apsolutnog siromaštva(oni koji sebi ne mogu da priušte ni osnovne egzistencijalne potrebe) iznosi  12.000 dinara računica je jasna! Oko pola miliona ljudi ne može sebi da priušti osnovne egzistencijalne potrebe a osnovni profil siromaštva se nije menjao značajno proteklih godina.

Za sve manje i veće „rezove“ u reformama penzionog sistema od značaja bi bila javna, demokratska rasprava koja bi okupila predstavnike sindikata, udruženja penzionera, stručne javnosti, nevladinog sektora, Vlade Srbije i relevatnih političkih stranaka.

* Doktor ekonomije, strukovni specijalista medicine