Naslovna AKTUELNO Članak o životu u Iranu, Novi Magazin

Članak o životu u Iranu, Novi Magazin

0
PODELI
Novi Magazin, život u Iranu, Milorad Stamenovic
Novi Magazin, život u Iranu, Milorad Stamenovic

Članak o životu u Iranu, Novi Magazin

Revija Iran

Samodovoljna ekonomija, tradicija i sankcije

Persija, velika imperija, nepreglednih granica od Bosfora preko severne Afrike do evroazijske stepe i Persijskog zaliva i oblasti starih indijskih naroda na istoku, civilizacija stara 7.000 do 10.000 godina… Hegel ih je nazivao prvim narodom. Iranski književnik Afšin Bahtijar navodi da je to zemlja u kojoj je spreman ostati do smrti i pretvoriti se u prašinu kako bi se trajno povezao s “njom”

Piše: Milorad Stamenović*

NOVIMAGAZIN.RS
Tema broja: Agencijsko zapošljavanje — Kontrola za lizing radnika — U skladu sa filozofijom fleksibilizacije rada, agencijsko zapošljavanje postaje sve češći model radnog angažovanja. Dosad su radnici “na lizing” bili van svakog zakona, a Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju predvi….

ŽIVOT U IRANU: „SAMODOVOLJNA EKONOMIJA“, TRADICIJA I SANKCIJE

Milorad Stamenović*

Persija, velika imperija, nepreglednih granica od Bosfora preko severne Afrike, do Evroazijske stepe i Persijskog zaliva i oblasti starih indijskih naroda na istoku, civilizacija stara od 7.000 do 10.000 godina…Hegel ih je nazivao prvim narodom. Iranski književnik, Afšin Bahtiar navodi da je to zemlja u kojoj je spreman ostati do smrti i pretvoriti se u prašinu kako bi se trajno povezao sa „njom“.. Mnogo puta u istoriji je neko pretio da će pokoriti Persiju, „kolevku civilizacije“ kako je mnogi nazivaju. Granice se jesu menjale, ali država je ostala do današnjih dana, velika, jaka i ponosna, zemlja Zaratustre – Islamska Republika Iran. Istorijski posmatrano prve knjige o medicini, astronomiji, geografiji datiraju iz ranog 5og veka, a jedna od poznatijih je Dastur ol Loghah.  Ova zemlja bogate istorije, velikih naučnika i bogate tradicionalne umetnosti je ove godine ušla po starom kalendaru u 1396. godinu. Prema rečima gradjana Irana, država ne slavi nove godine pompezno kako je to običaj u drugim državama. Zanimljivo je  da četvrtak i petak zamenjuju dane vikenda pa je poslovnim ljudima ta informacija svakako od značaja. Sankcije su pojačane, stranim platnim karticama se ništa ne može plaćati, a inflacija „jede“ Rial.  Sankcije Iranu datiraju još od  1979. godine kada je Šah Muhamed Reza Panklavi svrgnut sa vlasti a Ajatolah Homeini preuzeo „kormilo“ države. Sedmog avgusta su sankcije od strane SAD pojačane a sa njima i inflacija. Međutim, iranska „samodovoljna ekonomija“ preživljava sve napore stranih sila a posebno SAD da utiču na nju u značajnijoj meri i za sada se uspešno odupire.  Iranska država trenutno broji nešto više od 75 miliona stanovnika i ima bruto domaći proizvod od oko 440 milijardi dolara u 2017. godini. Teheranska berza hartija od vrednosti funkcioniše i uključuje više od 40 industrija, mada je ekonomija Irana zasnovana prevashodno na tržištu eksploatacije i derivatima nafte i gasa.   Farmaceutska industrija u velikoj meri je zasnovana na generičkim proizvodima i prema nekim navodima Iran je u mogućnosti da samostalno proizvede veliki procenat lekova, dok uvoze samo one visoko tehnološki razvijene koje sami ne mogu da proizvedu. Obrazovni, istraživački i razvojni sektor su u Iranu snažno razvijani i imaju kontinuitet u radu. Iransko obrazovanje produkuje veliki broj visokokvalifikovanih stručnjaka koji nakon studiranja postaju deo Iranske većinsko centralno planske privrede. Poljoprivreda obuhvata oko jedne petine BDP, a imajući u vidu da je oko 40% te velike zemlje pod pustinjom, 7% pod šumom a još 7% površina naseljena stanovništvom onda to predstavlja značajan rezultat. Takođe je interesantna inicijativa o zadrugarstvu s obzirom da Iran ima istoriju od oko 80 godina dugu u tom polju koju je re-inicirao Reza Pahlavi i neke od zadruga su Boneh, Haraseh, Vareh i dr. U Iranu je 1991. godine čak osnovano zasebno Ministarstvo nadležno za oblast zadrugarstva. Republika Srbija ima trenutno inicijativu za razvoj zadrugarstva i bilo bi dobro uvažiti (između ostalog) i Iranska iskustva iz te oblasti jer je Iranska strategija za razvoj zadruga definisana kroz smanjenje siromaštva i razvoj ruralnih područja što su i ciljevi i programa „ 500 zadruga u 500 sela“ iniciranog od strane Ministra Krkobabića uz podršku SANU Akademijskog odbora za selo.  Srbija bi takodje mogla uzeti u obzir saradnju sa iranskom famraceutskom industrijom na poljima edukacije, standardizacije, uvoza lekova ali i zajedničkom radu na strategijama razvoja zdravstvenog sistema, a posebno istraživačkog medicinskog sektora, dakle – sektora inovacija.

Stanovništvo u Iranu ima pristup svim globalnim brendovima koji se mogu kupiti u Teheranu i drugim velikim gradovima u okviru tržnih centara pa u tom smislu „ne oskudevaju“. Sa druge strane, Iranci imaju svoje brendove bazirane na stranim, pa je, primera radi, interesnatno da se čuveni lanac fast fuda „Sabway“, u Iranu u stvari naziva „Flajvej“ i to sa upotrebom celokupnog asortimana proizvoda uključujući čak i boje i asocijaciju na logo kako bi prepoznatljivost bila veća. Neko bi u šali rekao da Iranci prave bolju Koka-Kolu od originala, ali to ne mora biti daleko od istine.

Medjutim, okrenutost tradiciji je jedna od prednosti Irana i možemo reći da su Iranci ortodoksni u tom smislu. Prisutnost religije je očigledna na ulicama Teherana, a islam, kao „mejnstrim religija“ u Iranu je oblikovao živote i razmišljanja savremenih Iranaca. Žene nose prelepe marame, a primetan je broj (posebno mlađih) žena kojima kosa „viri“ ispod marame kao znak veće slobode i vesternizacije tradicije. Sa njima se možete rukovati kao što je običaj u Zapadnim zemljama prilikom susreta. Hrana je pre svega tradicionalna, sa čestom mešavinom libanske kuhinje. Veoma prepoznatljiv kebab sa različitim vrstama soseva i salata (poput taratora sa orasima)  prisutan je u većini restorana, a tu su i Srbima dobro poznate baklave i pogače. Sličnost sa srpskim jezikom je interesantna pa se poneke reči poput „kesa“, „sanduk“, „ćufte“ i pomenuta „baklava“  drugačije akcentuju ali su zapravo istog porekla. Bogata istorija narodne medicine, lečenja biljem, upotrebe čajeva je takodje veoma prisutna u Teheranu. Čajdžinice imaju i preko 40 vrsta čajeva spravljenih od 3 pa i do 10 različitih vrsta pažljivo sortiranih biljaka. Sušeno voće se prodaje svuda na ulici, po pijacama i predstavlja delikates, a posebno se izdvaja peglano mešano sušeno voće. U Teheranu noćni klubovi prosto ne postoje. Zakonom su zabranjeni. Takodje, stopa kriminala veoma je niska zbog strogih zakona. Mladi se zbližavaju na fakultetima, u restoranima, čajdžinicama. Noćni provod se bazira na tzv. „dor-dor“ aktivnostima u kojima se mladi voze automobilima kroz Teheran i jedni druge upoznaju  na taj način. Vikendom, dakle četvrtkom i petkom, Teheran je prepun vozila koja „krstare“ ulicama upravo iz tog razloga.  Automobilska industrija u Iranu je takodje većinom domaće proizvodnje ali su primetna vozila iz uvoza poznatih svetskih brendova. Evidentna je dobra saradnja sa Pežo gigantom kroz Pars program koja se ogleda u proizvodnji starijih serijskih modela Pežoa 405 i 605 koji se već dve decenije ne mogu naći u serijskoj proizvodnji u Evropi.

Jedna od mera kojoj Iranci pribegavaju kada su blokirani inostrani prilivi novca jeste razmena tehnologija sa partnerima poput Indije i na taj način dolaze do novih tehnologija, koje zatim sami dalje proizvode i razvijaju. Trenutno je u Iranu inflacija velika i  kurs se gotovo menja na nekoliko časova u lokalnim menjačnicama u Teheranu, što svakako potseća na probleme sa kojima se sučavala Jugoslavija 90-ih godina.  Iako je narod „zaplašen“ inflacijom, smatraju da je Iran velika i snažna zemlja i da ipak neće podleći inostranim pritiscima a podrška državi je neprikosnovena.

*koautor knjiga „Srbija Danas“  i „Obećanja i Očekivanja“