Naslovna AKTUELNO Magazin Tabloid:Gde je naše zdravstvo nakon EHCI izvestaja

Magazin Tabloid:Gde je naše zdravstvo nakon EHCI izvestaja

0
PODELI

Gde je zaista naš zdravstveni sistem nakon EHCI izveštaja

„Ne slikam anđele jer ih ne vidim“

Povodom izveštaja EHCI o stanju zdravstva u Srbiji objavljujemo stručno regaovanje koje ovaj izveštaj dovodi u ozbiljni sumnju

Milorad Stamenović

Rečima predstavnika realizma Gistava Kurbea: „Ne slikam anđele jer ih ne vidim“, bi se mogao opisati prvi utisak nakon čitanja izveštaja EHCI o položaju zdravstvenog sistema Srbije na lestvici evropskih zemalja. Nakon prvobitnog unutrašnjeg sukoba tokom čitanja izveštaja gde „oči vide jedno a razum govori drugo“ još jednom sam sebi potvrdio ono što već duže vreme mislim o EHCI izveštajima, prateći ih poslednjih godina. Radi se o jednom pametno „upakovanom“ , širokom dijapazonu statističkih indikatora u formi izveštaja na devedeset stranica koji se vremenom probio na prvo mesto po relevantnosti među drugim istorodnim izveštajima.

Čitajući njihov izveštaj još u 2016. godini „u ustima mi je ostao gorak ukus“ jedne gotovo instruisane metodologije uvijene u oblandu političke korektnosti. Razmišljao sam o rečima mog saradnika, profesora sa Džon Hopkins Univerziteta, imunologa, koji mi je jednom prilikom u Lisabonu rekao: „sve što može da se dokaže bez statistike najverovatnije je tačno!“ Kao neko ko koristi statistiku u medicinskim istraživanjima itekako mi je poznato da upotrebom različitih statističkih modela i pažljivom selekcijom varijabli možemo dokazati neku hipotezu koju upotrebom nekih drugih metoda možda ne bi mogli, ili bar ne u istom procentu efikasnosti.

Statistika je moderna magija koja se koristi za dokazivanje onoga što želimo, ili onoga što je potrebno. Istini za volju to što pokazujemo statistikom je i tačno ali uvek treba imati jasan uvid u kontekst istraživanja, statistički model, varijable… Nekada pokazatelji ne dokazuju suštinu već samo prate određene karateristike onoga što posmatramo. Osim toga, sama interpretacija podataka se može koristiti u različite svrhe, pa je neko koristi da bi određene elemente popravio, neko da bi sticao političke poene, neko da bi ukazao na novonastale probleme i sl.

Čini se da je to slučaj i sa EHCI izveštajem o našem zdravstvu. Međutim, suprotstavljati se jednom takvim izveštaju bi per se predstavljalo profesionalnu nedoslednost zbog ukazane relevantnosti ovakvog izveštaja na evropskom nivou i stoga je važno naglasiti da se ovaj tekst ne bazira na kritici samog izveštaja kao takvog, već da pokušava da prikaže kontekst i interpretaciju podataka koji su prikupljeni, da analizira i da demistifikuje nelogičnosti u daljoj upotrebi. A posebno onoj korišćenoj u političke svrhe.. Ali da krenemo redom..U izveštaju je korišćeno 48 različitih varijabli koje su zasnovane na upitnicima koje je Health consumer powerhouse radio tokom godinu dana istraživanja. Podatke su dostavljale državne agencije, Ministarstvo, profesionalna udruženja i dr.

Prvi put se Srbija našla u okviru EHCI izveštaja 2012 godine kada je bila na poslednjem mestu. Kako navode predstavnici organizacije koja je vršila istraživanje, došlo je do snažne reakcije Ministarstva zdravlja smatrajući da je postignut rezultat netačan. Sa druge strane, došlo je i do izjašnjavanja profesionalnih medicinskih udruženja koja su smatrala da stepen sistemske korupcije koji je problematičan nije ušao u bodovanje. Od 2012. godine, Srbija je napredovala na listi neretko se označavajući kao jedna od najbrže rastućih zemalja (en. Climber of the year) u izveštajima EHCI.

Ono što je začuđujuće jeste da se u nekoliko uzastopnih izveštaja pominje da je jedan od najvećih napredaka ostvaren u oblasti digitalizacije primenom sistema IZIS (mojdoktor.com) koji ni do dana današnjeg nije upotpunosti u funkciji. Upravo za ovaj sistem se vezuje i napredak na listama čekanja koji de facto postoji ali ne bismo rekli da je izražen u meri u kojoj bi građani Srbije to želeli da bude. Za to vam ne trebaju neke specijalne analize, razgovarajte sa građanima i videćete šta imaju da kažu a o tome svedoče i liste čekanja RFZO koje su javnosti dostupne. Da se vratimo na oblasti koje su bodovane u izveštaju i kojih ukupno ima 48, a koje su bodovane na isti način, pa su stoga liste čekanja isto bodovane kao i rad bona fides doktora, ili pregleda na CT skeneru. Smatram da postoji metodološka neusaglašenost jer izabrani indikatori zapravo nisu „istovrsni“ i ne mogu se bodovati na isti način jer nemaju identičan uticaj na položaj građana kao pacijenta i na kvalitet zdravstvene zaštite.

Zatim, ako se pogleda ovih 48 indikatora, nećemo naći mnogo toga o zdravstvenom osoblju (kapacitetima), korupciji, finansijskom radu institucija, troškovima građana van obaveznog zdravstvenog osiguranja što su sve relevantni parametri za ocenjivanje rada jednog zdravstvenog sistema. O politizaciji izveštaja govore i podaci iz nekoliko uzastopnih izveštaja u kojima se Mađarska degradira iz (čini se) upravo političkih razloga što je i eksplicitno navodjeno u izveštajima poput onog iz 2016. godine kada se navodi:“poslednjih godina se čini da je Mađarska fokusirana na druge stvari umesto na optimalno vođenje zemlje, poput onemogućavanje prijema 1.200 izbeglica godišnje i sl.“ Takođe, navodi se istom izveštaju da je Mađarska u stepenu korupcije odmakla drugim zemljama iako sistemska korupcija nije bila predmet istraživanja niti ulazi u finalno bodovanje. Ovo nas navodi na politizaciju problema izbeglica čiji broj od 1.200 zapravo ne predstavlja nikakvo značajnije finansijsko i zdravstveno opterećenje jedne tako velike i uređene države kakva je Mađarska. I sam sam sarađivao i često posećivao medicinske institucije po Mađarskoj, od čuvenog Semelvejs Univerziteta osnovanog 1752. godine za vreme Marije Terezije, preko manjih referentnih ustanova po čitavoj Mađarskoj i lični, ali i profesionalni utisak je da je po stepenu opterećenja, uređenosti i opremljenosti Mađarski zdravstveni sistem miljama ispred našeg. Međutim, to ne pokazuje EHCI izveštaj koji je relevantan. ..

Dalje, indikator koji govori o tome da su organizacije za pacijente involvirane u sistem donošenja odluka je dobio prelaznu ocenu iako nije jasno koji je to stepen odlučivanja i moći koje takve organizacije imaju u praksi. Pomenućemo da ne postoje ni registri pacijenata za odredjene bolesti od značaja, kao i da brojna udruženja ističu svoje probleme koji godinama nisu rešavani. Zatim, registar rada bona fide doktora je lepa zamisao, ali je pitanje koliko je u praksi doneo realno poboljšanje a bodovan je isto kao i neki drugi mnogo „problematičniji“ indikatori.

Onlajn i telefonska podrška je takođe bodovana najvišom ocenom a nedavno smo u Novom Bečeju imali situaciju u kojoj telefonska linija za hitne pozive nije radila zbog blokade računa. Svakome je jasno da se takve stvari ne smeju dešavati jer direktno dovode u opasnost život građana. IZIS kao sistem ne funcioniše u praksi i za to smo takođe visoko bodovani a za sobom nosi nekoliko kategorija (e -recepti, onlajn zakazivanje pregleda i sl.), tako da je u nekoliko pomenutih kategorija visoko bodovano nešto za šta nema osnova u svakodnevnom radu.

Zatim, terapija kod kancera za manje od 21 dana je visoko ocenjena i to je zlatni standard, međutim zbog nedovoljnog broja akceleratora (a neretko se događa i da su u kvaru) se kasni na zračenje što direktno ugrožava život pacijenta. Pominju se u praksi čak i liste čekanja pacijenata za citostatike o čemu naravno nema ni reči u EHCI izveštaju. Tu je i pokazatelj koji govori o čekanju na kompjuter tomografiju (CT) za manje od 7 dana gde smo takođe visoko ocenjeni, ali ni onima koji su pisali izveštaj nije jasno da li se radi o aktutnim slučajevima ili ne.

Takođe, liste čekanja su javno dostupne za različita CT snimanja i može se videti da za brojna takva snimanja često budu i po nekoliko meseci. Osim toga, veliki broj naših institucija radi magnetnu rezonancu čega nema u EHCI izveštaju navedeno. Međutim, značajno je da EHCI izveštaj nudi preporuke koje se baziraju na upotrebi profesionalnog menadžmenta i svojim savetima (gotovo lucidno) sugeriše na značaj adekvatnog upravljanja zdravstvenim sistemom iako te parametre ne obuhvata svojim istraživanjem i ukupnim bodovanjem.

Dalje, za uključenje stomatoloških usluga u sistem zdravstvenog osiguranja smo dobili prelaznu ocenu iako se većina troškova plaća iz džepa građana van obaveznog zdravstvenog osiguranja. HPV vakcinacija je označena najvišim brojem bodova iako još nije finansirana od strane države pa teško funkcioniše u praksi. Pristup novim lekovima je označen sa najvišom ocenom iako imamo podatke brojnih udruženja, a posebno onih za retke i neizlečive bolesti koji smatraju da taj sistem može pružiti značajno bolji pristup inovativnim lekovima i terapijama. Nedostatak u izveštaju su i tzv. Out of pocket troškovi građana za zdravstvene usluge koje nisu obezbeđene kroz obavezno zdravstveno osiguranje a koji su prema nekim pokazateljima kod nas najviši u Evropi.

O emigraciji zdravstvenog kadra, visini primanja zaposlenih u zdravstvenom sektoru, uslovima rada – nema ni reči…ista je situacija i sa zakonodavstvom, zdravstvenoj politici i strategijama koje su očigledno ne važne u EHCI metodološkoj klasifikaciji.

Dakle, brojni su nedostaci u okviru samog izveštaja koji onemogućavaju prikaz realne slike zdravstvenog sistema Srbije. Izabrana metodologija nije pogrešna, ona je prosto tako izabrana i pokazuje odredjene faktore koji su od značaja za one koji su takav izveštaj formirali. Za nas bi neki drugi pokazatelji značajno bolje prikazali stanje zdravstvenog sistema i samim tim preciznije identifikovali oblasti na kojima treba raditi. Suština jeste da realno sagledamo zdravstveni sektor u Srbiji, da kao nekada u prošlosti (npr. sa zdravstvenim zadrugama) primenimo inovativne koncepte koji su dobri za naše građane a po ceni koja je prihvatljiva.

Dakle, sistem „u se’ i u svoje kljuse“ koji će stvoriti ljudi koji razumeju globalne probleme različitih zdravstvenih sistema ( jer svaki zdravstveni sistem na svetu ih ima) i koji će moći da primene nove koncepte za dobrobit svojih građana. U suprotnom ćemo se suočiti sa dugoročno neodrživim sistemom zdravstvene zaštite koji nikome od nas neće dobro doneti.

Dakle, kao zaključak visoko rangiranog sistema zdravstvene zaštite na EHCI listi ću ponoviti da „ne slikamo anđele tamo gde ih nema“ i da se odgovorni moraju više potruditi da unaprede realno teško stanje zdravstvenog sektora.

(autor je doktor ekonomije i zdravstveni radnik)